Bog među ljudima, Ustav među Srbima


Srbija na Sretenje obeležava dva praznika i tri važna istorijska događaja

Bog među ljudima,  Ustav među Srbima

Sretenje Gospodnje, 15. februara, u Srbiji se obeležava i kao crkveni i kao državni praznik. To je dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista, da ga posveti Bogu. To je, ujedno, i dan kada je Srbija dobila prvi moderni Ustav, po mnogima jedan od najdemokratskijkih, i dan kad je počeo Prvi srpski ustanak.

Sretenje Gospodnje se slavi 40 dana posle Božića i predstavlja prvi susret Boga i čoveka, sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat u narodu kao sveti Simeon Bogonosac. Sretenje Gospodnje je praznik od velike važnosti za hrišćanstvo. To je prvi susret Isusa Hrista sa ljudima.

Na dan Sretenja se veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram. Deva Marija je postavljena na mesto određeno za devojke, a ne za žene, time pokazujući njenu devičansku čistotu.

Liturgija za Sretenje Gospodnje je jedna od najsvečanijih. U jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi, izgovaraju se reči pravednog Bogonosca koje izgovara sa Bogomladencem u naručju – „Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…“

Sretenje Gospodnje se zvanično i kontinuirano slavi od vremena cara Justinijana, to jest od 544 godine. Bilo je to vreme kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš, pa je praznik ustanovljen kao molitva i molba da nesreće prestanu.

Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje osim tradicije i mnoge običaje.

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću i razdvajaju zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izadju napolje i uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.

Moderna Srbija od 2002. godine na ovaj dan slavi Dan državnosti. Kao Dan državnosti, Sretenje je proslavljano i u Kraljevini Srbiji, do proglašenja Kraljevine SHS.

Na dan Sretenja Gospodnjeg 1804. godine u Marićevića jaruzi u Orašcu održan zbor srpskih knezova. Njih je predvodio ranije izabran Karađorđe Petrović. Posle pričesti u obližnjoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg krenuli su u odlučnu borbu protiv turskog ropstva. Prvi srpski ustanak.

Istog dana, na Sretenje Gospodnje godine 1835. u Kragujevcu je proglašen i prvi Ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. Bio je to prvi moderni ustav u istoriji Srbije, inače treći po redu, posle Zakonopravila Svetog Save i Dušanovog zakonika – koji po pravnoj nauci i nisu imali sve osobine modernog ustavnog akta. Sretenjski ustav napisao je Dimitrije Davidović, poznat kao jedan od osnivača „Novina serbskih“.

Neposredan povod za donošenje Ustava bila je Miletina buna, kao poslednji u nizu ustanaka naroda nezadovoljnog apsolutizmom kneza Miloša.

Ovaj ustav je u istoriju ušao kao jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, jer je proglasio načelo podele vlasti na zakonodavnu (zakonodateljnu), izvršnu (zakonoizvršiteljnu) i sudsku. Njime su konačno razbijene feudalne ustanove i Srbija uvedena u red modernih država.

Na žalost, nije dugo trajao. Pod pritiskom Turske – čiji je vazal bila Srbija, moćnog severnog komšije Austrije – koja ni sama nije imala ustav, i Francuske, ustav je ukinut. Trajao je samo 55 dana.

Nataša Ilić

 

 

 

 

 

 

 

 

Save

About enigma 162 Articles
Najstariji enigmatski list na Balkanu (est. 1951.)