Enigmatski savez Srbije je dugo tragao za jednim datumom koji bi najbolje mogao da predstavlja stvaralačke početke srpske enigmatike. Tražio se najstariji datum, koji bi mogao da se proglasi danom srpskih enigmata, ali ga je, zbog toga, što u daljoj prošlosti nije bili pisanih izvora, bilo teško utvrditi.
Na predlog Miroslava Lazarevića, tadašnjeg predsednika Enigmatskog saveza Srbije, trebalo je spojiti vreme stvaranja naše narodne zagonetke, koja ima duboke istorijske korene, ali bez pisanih tragova, tj. objediniti srednjovekovno kolektivno srpsko narodno zagonetaštvo sa pojavom prvih srpskih autorskih klasičnih zagonetaka i tu tražiti pomenuti datum.
Predlog je bio vezan za narodni crkveni kalendar, odnosno za Zagonetnu subotu. Kao što je poznato, najveći hrišćanski praznik Vaskrs je pokretan praznik i pada u razmaku od 35 dana (od 4. aprila do 8. maja po Novom Gregorijanskom kalendaru), a veliki uskršnji post traje 7 nedelja. Dva dana pre njegovog početka imamo Zagonetnu subotu, koja je pripadala Zagonetnoj nedelji.
Poznato je da je naše narodno usmeno stvaralaštvo, kao kolektivna tvorevina, bilo nepresušno. Zbog toga je u našem narodu jedna sedmica dana bila određena za smišljanje i postavljanje zagonetki i smicalica, kao i za bistroumno rešavanje istih, za oštrenje narodnog duha i razvijanja stvaralačke mašte. Postojalo je verovanje u našem narodu da se u toku godine nikakav valjan posao neće moći obaviti, ukoliko se u toke ove sedmice ne bi smislila i postavila neka zagonetka. Pošto je vezana za Vaskršnje praznike i Zagonetna subota se pomera.
Istraživanja srpskih enigmatskih istoričara pokazala su da prve srpske klasične autorske zagonetke nalazimo 1820. godine. Tada je naš prosvetitelj, novinar, publicista i diplomata Dimitrije Davidović, u prvom srpskom almanahu „Zabavnik„, koji je štampao u Beču, u izdanju za 1820. godinu, publikovao prve srpske šarade i logogrife nepoznatog autora (ukupno 22 zagonetke).
Kako se ne zna tačan datum pojavljivanja ovog almanaha, da bi se na neki način spojilo narodno i autorsko zagonetaštvo, traženo je kada je te 1820. godine padala Zagonetna subota. Uz pomoć Bogoslovskog fakulteta u Beogradu ustanovljeno je da je te godine Vaskrs bio 10. aprila po Novom kalendaru (odnosno 28. marta po Starom). Tako se za Zagonetnu subotu dobija 8. februar po Starom, odnosno 21. februar po Novom kalendaru.
Na Devetim susretima enigmata Srbije u Vršcu 2009. godine jednoglasno je prihvaćen predlog da se 21. februar proglasi za Dan enigmata Srbije. Pošto 21. februar pada u različite dane u nedelji, takođe je odlučeno da se Dan enigmata Srbije svečano obeležava skupovima i takmičenjima na dan kada te godine pada Zagonetna subota.
Ove 2023. godine, Zagonetna subota „pada“ u subotu 25. februara.
(prilog sa sajta EK „Nova zagonetka“)
