Put ka zvezdama

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

Put ka zvezdama

 

Zvanično, poslednji dan u godini, među ljubiteljima vina širom sveta, posvećen je penušavim vinima. Sasvim nezvanično, Francuzi u čaši penušavca uživaju gotovo svakodnevno, dok Italijani lagani letnji obrok ne mogu ni zamisliti bez čaše osvežavajućeg proseka. Upravo iz ovog razloga, u pomenutim zemljama ćete bez problema naći penušavce pakovane u flašice od 0,187 litra, kako na policama supermarketa, tako i u restoranima brze hrane. Reklo bi se da i jedni i drugi i te kako uživaju u mehurićima, istina različitih kvaliteta, ali i tehnološki drugačijih vina. U čemu je zapravo stvar?

Francuzi su zaštitili naziv „šampanjac„, te danas šampanjcima (možemo da) zovemo samo i isključivo penušava vina, nastala tradicionalnom metodom sekundarne fermentacije u boci, u Francuskom regionu Šampanja! Sve drugo su penušavci ili penušava vina.

Među ostalim metodama dobijanja penušavih vina, pored pomenutog tradicionalnog, najpoznatiji je tzv. proseko ili preciznije šarmat metod, po kome se dobija većina penušavaca sa severa Italije. Ruku na srce, Italijani ovaj metod zovu „Martinoti metod“ prema imenu zvog zemljaka Frederika Martinotija koji je, 1895. izmislio tehnologiju sekundarne fermentacije u inoks tanku. Jasno vam je, posle toga, 1905. godine, pojavio se izvesni Eugen Charmat, Francuz poreklom, našao način da komercijalizuje Martinotijevu tehnologiju i od tada ovu tehnologiju zovu po njemu. Dalje, razlikujemo manje poznati transver metod, Dionis metod, Ruski metod i na kraju, za najjeftinija i najmanje kvalitetna vina, metod karbonizacije tj. ubrizgavanja CO2 u vino.

Sad ovako teoretski potkovani znanjem, možemo preći na degustaciju tj. prepoznavanje kvaliteta u čaši.

Vizuelno gledano, što više mehurića imate u čaši, što su oni sitniji i duže traju, to je penušavac koji imate u čaši kvalitetniji. Kretanje mehurića sa dna čaše prema površini, romantičarski nazivamo perlanjem.

Na mirisu ćete već na prvu osetiti razliku između svežeg, lepšavog, voćnog i ponekad čak cvetnog proseka, naspram kompleksnih odležalijih šampanjaca koje karakterišu mirisi svežih kroasana, korica hleba, biskvita i sl. pa tek onda, mnogo suptilnije voćne arome.

Na ukusu, kvalitet nalaže kompleksnost aroma ali i doživljaj „punih usta mehurića“.

Na kraju, realno – sve se svodi na lično. Šta je ono što se vama sviđa, šta vama prija i šta kod vas izaziva osećaj zadovoljstva. Koji god od penušavaca da odaberete, znajte da se danas u penušavim vinima može uživati svakog dana. Neki od njh su i cenovno veoma dostupni, te više ne morate čekati posebne prilike, jer kako stvari stoje, svaki proživljen dan jeste posebna prilika.

I možda nije svaki trenutak vredan slavlja, ali jeste svaki gutljaj penušavog vina doživljaj vredan pamćenja. Jer, kako bi madam Bolindžer rekla: „Za slavlje je nekad dovoljna samo činjenica da u frižideru imam šampanjac“.

M. Maksimović

(www.zeneivino.com)

 

About enigma 146 Articles
Najstariji enigmatski list na Balkanu (est. 1951.)