Vinski trofeji vrhunskog sportiste
Kao crnogorski rukometni reprezentativac i klupski „pečalbar“ osvajao je brojne medalje, a kada je profesionalnom sportu rekao zbogom, nastavio je sa osvajanjem šampionskih odličja – sada za svoja vina, oba simboličnog naziva: „Pečalbar“ i „Smokovac“. Mladen Rakčević, koji je za 18 godina sportske karijere tek nešto malo mogućih trofeja ostavio neubranih, sada bere grožđe. I uživa u tome.
Maleni Smokovci, po knjigama opustelo selo kraj Cetinja, nisu pusti. Tu je sada „Vinarija Rakčević“, novi teren ovog vrsnog sportiste, koga je teško videti bez širokog i iskrenog osmeha, iz koga – a neobično za muškarce iz ljutog krša – emocija prosto vri. A za dobro vino, zna se, neophodni su i ljubav, i posvećenost, i pažnja.
U starom vicu, član partije se prvi put prekrstio kada je video Crnogorca kako radi. I mi smo zatekli Mladena u poslu: oko pradedovske kuće u selu, od koje je napravio dom i svojoj porodici i svojim vinima, ima još mnogo posla, da bi se postiglo ono šta je njegova odmerena ambicija nametnula.
A to je oko 3.000 čokota u vinogradu u narednih nekoliko godina. Stigli su već barici od francuskog hrasta. Plus četiri apartmana, bazen, dečije igralište – jer prava vinska priča mora da bude zaokružena, i pruži ljudima, koji bi se uzanim asfaltnim i ne uvek dobrim drumom uputili od Cetinja i Podgorice, ili sa druge strane, od primorja, potpuni užitak. Tu su i konji i magare. Ko ne voli da jaše, može da šeta, jer su neke od najlepših lokacija Crne Gore odavde lako dostižne.
Uz domaću hranu svako lokalno vino najbolje se slaže. Pršuta, kobasica, kravlji i ovčiji sir… Pa ko voli da uživa u vinu na terasi, ko više voli – može na gumnu, a uskoro će biti spreman i deo usred vinograda. I sa vinom i sa onim što ga prati, Mladen je perfekcionista: pažljivo bira grožđe i svaki korak u procesu stvaranja mu je promišljen.
Mladenov pradeda je bio u pečalbi i odatle u miru pomagao novčano, a u ratu – dolazio pušku da nosi. Njemu u počast, jedna od dve etikete „Vinarije Rakčević“ dobila je ime „Pečalbar“. I ne čudi što je ova kupaža vranca i kaberne sovinjona (s 15 odsto alkohola) već na premijeri osvojila i nagrade i pažnju. Autohtona sorta vranac ovom vinu je dala snagu, punoću i temperament, ali je onih 18 odsto kaberne sovinjona „osladilo grkost“ vranca, iskontrolisalo buke, podarilo jake i izražene tanine, arome ribizle, šljive… Mi smo, malo je reći, bili iskreno impresionirani.
A kakva bi to crnogorska vinarija bila, da u svojim podrumima nema sopstveni „vranac“? Čist, elegantan, tradicionalno opor, ali brilijantno selektovan uz pomoć prijatelja, da bi se izvukle najbolje karakteristike autohtone sorte koja iz kamena crpe snagu, a iz sunca i daha mediterana ranije sazrevanje – dobio je etiketu „Smokovac“.
Osim u konobi vinarije, Mladenova vina se mogu naći još samo u nekim ekskluzivnim restoranima. Proizvodnja je još mala. Želi Rakčević da u perspektivi u svojim vinogradima ima četiri sorte: vranac, kratošiju, kaberne sovinjon i merlo. Da bogatstvom svetskih sorti oplemeni ove autohtone, ali, ne odustaje: vranac će biti osnova svega. A u narednih pet godina i neke bele sorte. Zato i danas neumorno otrže zemlju od krša, da ima gde da posadi nove čokote.
