Novembar, mesec mladih vina
U Francuskoj, vino je više od pića. Za Francuze, vino je kult, istorija, tradicija i kultura. U prilog tome, svedoči i izreka koju imaju, a koja kaže da „vinaru možeš reći da ga žena vara, ali nikako da mu je vino loše“. Vino se pije i slavi svakog dana, ali treći četvrtak u novembru je nešto posebno…
Po tradiciji koja datira još iz 1937. godine, u francuskoj regiji Božole (Beaujolais), svakog trećeg četvrtka u novembru, vino se toči nemilice. I to ne bilo koje vino.
Povod za ovo veliko slavlje je – mlado vino ili Beaujolais Nouveau, kako ga Francuzi zovu. Kažu da je ovo vino prvobitno pravljeno za radnike, kočijaše i zanatlije Liona, koji sebi nisu mogli da priušte čuvena, ali i vrlo skupa vina prestižnih francuskih vinarija. Za njih možda i jeste pravljeno, ali je trend vrlo brzo osvojio ceo svet.
Tog četvrtka, samo u Božoleu se održava više od 120 festivala mladog vina. Dostavljači na vespama jure kroz grad i dostavljaju vina vinotekama i restoranima jer, prema lokalnom zakonu, strogom novčanom kaznom kazniće se svako ko Beaujolais Noveau bude prodavao pre ponoći. Iako taj zakon ne važi nigde sem u Francuskoj, zahvaljujući marketinšim magovima, ceo svet je prihvatio ovo pravilo, pa tih dana boce iz Francuske putuju širom zemaljske kugle.
Zato, Beaujolais Nouveau se toči u 40 miliona boca, a trećina od toga putuje daleko jer, ovo vino se prodaje u čak 110 zemalja sveta. Neke statistike kažu da se godišnje van granica Francuske popije oko 115.000 hektolitara mladog vina. Polovina od toga, potroši se u Japanu gde se čak organizuju i kupanja u bazenima punim ovog vina. Na drugom mestu su Amerikanci sa oko 2,5 miliona, a za njima i Nemci sa oko 1,3 miliona popijenih boca. Potrošnja u Srbiji je naravno daleko manja, i statistički verovatno ne previše bitna, ali postoji. U mnogim restoranima se organizuju večere na kojima se toči mlado vino tek stiglo sa carine.
Kod nas, tačnije u Sremu, nikakav zakon nikada nije regulisao uslove i vreme pijenja mladog vina, ali se ono uvek proizvodilo od sorte portugizer, a kako se pilo u istoj godini kada je grožđe obrano, u sezoni venčanja i slava, ovo vino su zvali „svatovac„. Tradiciju pijenja mladog vina, proizvedenog po posebnoj tehnologiji, poslednjih jedanaest godina neguje i čuva vinarija „Mačkov podrum“ iz Iriga. Od svega tri proizvođača portugizera na Fruškoj gori, jedino njihov je spravljen tzv. karbonskom maceracijom. U pitanju je proces u kome se grožđe, sa sve peteljkom, stavlja u tank u koji se onda dodaje ugljen-dioksid (CO2). Bobice pucaju pod pritiskom, a sok se polako cedi bez pritiskanja. Ovaj način proizvodnje garantuje lagano, voćno, veoma pitko i osvežavajuće crveno vino koje se pije blago rashlađeno na oko 13°C. Najlepše je kada se pije mlado iako, ako je godina bila dobra, svoj potencijal može da razvija i u narednih 5 godina. Jedna od velikih vrlina ovog vina je što se lako sljubljuje sa hranom. Ako ga pijete kao aperitiv, poslužite uz njega tradicionalne „sremačke antibiotike“ poput slanine, kobasice i sira. Sjajno će ispratiti i grilovanu piletinu, masnija crvena mesa i slane sireve.
Francuski pisac, novinar i političar Leon Dode je imao običaj da kaže da Lion, administrativni centar regije Božole, ima tri reke: Ronu, Saonu i Beaujolais. Koliko ćemo mi umeti da iskoristimo ova iskustva kada je brendiranje vinske regije u pitanju, ostaje da vidimo. Ipak, jedno je izvesno. I ove godine, kao i ranije, sredinom novembra, uživaćemo u Irigu uz mladi portugizer iz „Mačkovog podruma“, tamburašku muziku i po koju lepu reč. Nova vinska godina može da počne...
M. Maksimović
(www.zeneivino.com)
